Napisano pod: onako....
Sedim ti ja tako odonomad na sokaku i študiram onu moju komšinicu kako brzo štrika niz sokak, pa se počeh sećati naših mladjih dana, kako smo se lepo družili i kako sam mislio da će se udati u drugo selo il’ bar drugi sokak, kad smo se posvadjali, da bi je redje viđo al’ eto ona opasnica se k’o iz inata udade tu u komšiluk, kod mog komšije Pante, pa još moram da je vidjam o slavama, kad se glava zamuti od vina a domaćica se nagne da štogod doda na astal, pa se očeša, kao slučajno i još pita jel’ su dobre krofne a kroz mene struja, ta k’o da imam opet petnaest godina… Ta ko zna gde bi ja još odluto, da ne naidje jedan deran, pozdravi me lepo, smandrlja nešto, tutnu mi u ruke neke papire, olovku i upaljač i ode nasmejan kao što je i doš’o. blejim ja u te papire, pred očima mi još igra komšika a pred očima mi se polako razdanjuje. E moj Lalo, ti sanjariš i bludiš za tudjim a oni te uhvatiše na prepad, pa ti vidi šta ćeš. Uvališe mi letak, doduše zaboravio sam da kažem dobio sam i upaljač. Cigare ne dadoše, valjda je upaljač da posle čitanja uplaiš letak, konspiracija. Pogledam letak, smeši mi se sa njega predsednik, čitam piše baš meni, brine se, boji se da ne pogrešim u nedelju jer ću ondak teško da živim al’ ako potrefim eto meni berićeta. Sve lepo piše.Sve će biti kako treba. Samo da ne dođedu oni drugi. Baš fino. Sve lepo i potaman, kao upustvo što nam pred setvu daje naš agronom Pera. Čovek iz struke, lepo nas posavetuje, mi dobro zasejemo a onda i dobro ovršemo. Svima dobro. Doduše jedared baš i nije dobro bilo, reko nam da posejemo kukuruz u oktobru, kaže novi hibrid, mi onako u čudu prihvatismo preko volje, mislimo ajde stručan čovek, išo je u školu, valjda zna. Posle nam se pravdo kako mu engleski ne ide baš najbolje, a prevodilac kog je angažovo se više doznavo u rakiju i vino kod Sime u birtiji, gde su celu noć uputstvo prevodili, neg u engleski. Al’ šta ćeš valj’o nam je tolko puta, pa smo mu oprostili. Doduše ujedu nas svaki put komšije iz Uzdina, u jesen kad idemo na berbu, pozdrave nas sa ” Zdravo komšije, jel’ u setvu”, mi im ondak vratimo ( ima i kod njih belaja) al’ ne bi vam sad to ovde pis’o, malko me sramota.
Kud sam ja ot’šo.Dakle taman sam se ja rešio za koga ću, kad evo ga drugi deran sa devojkom, nasmeja se i on, tutnu mi u ruke papire, za njim drugi nosi celu kesu, treći.. četvrti.. peti, samo se redjaju. Skočim ti ja sa klupe i bež u kuću. Kako sam uleteo na kapidžik, sa svim onim šarenim papirićima i kačketom što mi turili na glavu mesto šešira i pripadajućom stranačkom majicom, šarov mi se poplašio, pa đipio na mene da me ujede a Sosa istrčala da vidi kakva je to graja, pa kad me vide, povika odma ” Lala nije kod kuće!” samo da se reši nezvanog gosta, ne prepoznavajući svog rodjenog Lalu, onako “stranački” uparadjenog sa naručjem punim šarenih papirića.Viknem ja njoj onako od milja ” Soso, ta to sam ja, tvoj Lala, lebac ti se ogadio!”, našto me odmah prepoznala. Sednem ti ja pod dud u avliji, a Sosa mi donese domaće dudićare, raširim sve one papire, pa počnem da študiram kakvo me to čudo snašlo na sokaku. Čitam ja redom, pa mu to nekako ispade ” Za Evropsku Srbiju,ustani Srbijo, širi dalje, radikalno bolje, podrži Srbiju, Kosovo je Srbija”
Gledim u te papire i parole, mislim na onu mladjariju što ih udelila, nema nijedan žuljeve na rukama, kad bi videli motiku valjda bi se poplašili. Šta me ovo snadje…
Taman da ja to lepo zgužvam i bacim, kad pogledam dole, a pored stola mi ispao letak a na njemu piše “Vojvodina nije krava muzara!”.
Bacim ove druge, pa uzmem ovaj lepi sa šaruljom na njemu. Lepo zbori ko god da ga je pis’o. Samo mi teško da zamislim kolika je to krava kad joj glava u vojvodini a vime u Srbiji, al’ šta su bitni detalji. Sad bi se za nji’ opredelio al’ se setim, pa nji’ovi sedidu isto u skupštinu gde i ovi drugi u Beogradu, primu dvesto iljada platu a ovamo kao nije im dobro, zdravo se brinu za nas. E, pa neka, fala. Sad neću ni za koga. Ove izbore ću da preskočim. Na sledeće ću se kandidujem JA. Predizborni program sa samo jednom tačkom ” PROMENA POLA ZA VOJVODINU”! Kad je već Vojvodina krava muzara, oću da joj se promeni pol! Neka Vojvodina bude bik, pa nek ovi što muzu malo uvate drugu stvar mesto vimena, valjda će odnak manje da muzu. A ako ne muzu kao što tvrde, ondak nikom ništa.
Eto t’olko od mene…
Vaš Lala
P.S. U subotu 31.05.2008. g je fijakerijada u Tomaševcu, pa izvolte….
